Dopisivao sam se s Tanjom i uveče 5. januara ona me je pozvala. Imala je vrlo uzbuđen seksi glas u stilu Beti Bup.

Dopisivao sam se s Tanjom i uveče 5. januara ona me je pozvala. Imala je vrlo uzbuđen seksi glas u stilu Beti Bup.

»Dolećem sutra uveče. Oćeš me pokupiš na aerodromu?« »Kako ću te prepoznam?« »Nosiću belu ružu.« »Ludo.« »Slušaj, jesi siguran da želiš da dođem?« »Da.« »Dobro, biću tamo.« Spustio sam telefon. Pomislih na Saru. Ali Sara i ja nismo bili u braku. Čovek ima pravo da živi. Ja sam pisac. Stari pokvarenjak. Ljudski odnosi ionako ne valjaju. Samo prve dve nedelje su neka fora, zatim učesnici gube interes. Maske spadaju i pojavljuju se stvarni ljudi: uvrnuti, imbecili, degeni, osvetoljubivi, sadisti, ubice. Moderno društvo je proizvelo svoje tipove i oni su se iživljavali jedni na drugima. Bio je to dvoboj do smrti — u klozetskoj šolji. Najviše čemu možeš da se nadaš kod ljudskog odnosa, rešio sam, su dve i po godine. Car Mongut Sijamski imao je 9.000 žena i konkubina; car Solomon iz Starog Zaveta imao je 700 žena; Avgust Jaki Saksonski imao je 365 žena, po jednu za svaki dan u godini. Spas u ciframa. Okrenuo sam Sarin broj. Bila je tu. »Zdravo«, rekoh. »Drago mi je što se javljaš«, reče ona, »baš sam mislila na tebe.« »Kako šljaka stara radnja prirodne ishrane?« »Nije bio loš dan.« »Morala bi da podigneš cene. Ti poklanjaš svoju robu.« »Kad imam minimalnu zaradu ne plaćam porez.« »Slušaj, neko me pozvao noćas.« »Ko?« »Tanja.« »Tanja?« »Da, dopisivali smo se. Voli moje pesme.« »Videla sam to pismo. Ono što ti pisala. Ostavio si ga da se vuče naokolo. To je ona što ti poslala sliku na kojoj pokazuje pičku?« »Da.« »I sad dolazi da te vidi?« »Da.« »Henk, muka mi je, gore nego muka. Ne znam šta da radim.« »Ona stiže. Rekao sam joj da je čekam na aerodromu.« »Šta ti u stvari hoćeš time? Šta znači to?« »Možda ja nisam dobar čovek. Ima svih vrsta i stepena u tome, znaš već.« »Nije to odgovor. Šta ti, šta ja? Šta ćemo s nama? Mrzim da zvučim kao u opereti, ali prepustila sam se osećanjima ... « »Ona dolazi. Je li ovo kraj za nas, a?« »Henk, ne znam. Mislim da. Ne mogu da se nosim s tim.« »Bila si mnogo dobra prema meni. Nisam siguran da baš uvek znam šta radim.« »Koliko dugo ona ostaje ovde?« »Dva-tri dana, mislim.« »Zar ne znaš kako će meni da bude?« »Mislim da znam ... « »Dobro, javi mi se kad ode, videćemo onda.« »Važi.« Otišao sam u kupatilo i pogledao svoje lice. Izgledalo je užasno. Odsekao sam neke sede iz brade i iz kose oko ušiju. Zdravo, Smrti. Ali preživeo sam skoro 6 decenija. Namestio sam ti se kao zgodna meta toliko puta, da je već odavno trebalo da budem tvoj. Hoću da me zakopaju blizu trkališta . .. gde mogu da čujem konje u galopu. Sledeće veče bio sam na aerodromu, čekajući. Rano sam stigao, pa krenuh u bar. Naručio sam piće i čuo nekog kako jeca. Pogledao sam oko sebe. Za jednim stolom u dnu žena je jecala. Bila je to mlada mulatkinja — vrlo svetle puti — u tesnoj plavoj haljini, pijana. Držala je noge visoko na stolici, zadignute haljine, i videle su se duge glatke seksi noge. Svakom tipu u baru mora da se digao kurac. Nisam mogao da odvojim pogled. Koja jebulja! Mogao sam da je predstavim sebi na mom kauču, kako otkriva te svoje noge. Uzeo sam novo piće i krenuo ka njoj. Stao sam pored nje trudeći se da ne primeti koliko mi se digao. »Kako ti je?« upitah. »Mogu li nešto da učinim za tebe?« »Aha, kupi mi rakiju.« Vratio sam se s njenom rakijom. Bila je skinula noge sa stolice. Seo sam do nje u separeu. Zapalila je cigaretu i priljubila svoj bok uz moj. I ja sam zapalio. »Ja sam Henk«, rekoh. »A ja Elzi«, reče ona. Priljubio sam svoju nogu uz njenu, lagano je pomerao gore-dole. »Radim kao vodoinstalater«, rekoh. Elzi je ćutala. »Taj skot me ostavio«, reče ona najzad, »mrzim ga, o bože. Nemaš pojma kako ga mrzim.« »Dešava se to skoro svakom 6 ili 8 puta.« »Moguće, ali šta mi to čini. Ubila bih ga.« »Smiri se sad.« Posegnuo sam naniže i stisnuo joj koleno. Kurac mi se toliko digao da me je bolelo. Bio sam jebeno blizu da svršim. »50 dolara«, reče Elzi. »Za šta?« »Kako god je tebi volja.«