Izašao sam iz bara i proverio tablu s informacijama. Avion je stizao na vreme. Ketrin je bila u vazduhu i kretala se prema meni. Seo sam i čekao.

Izašao sam iz bara i proverio tablu s informacijama. Avion je stizao na vreme. Ketrin je bila u vazduhu i kretala se prema meni. Seo sam i čekao.

Preko puta mene sedela je jedna lepo doterana žena, čitajući neku džepnu knjigu. Suknja joj je bila zadignuta visoko oko bedara, pokazujući njene bokove, tu nogu u najlonu. Zašto je insistirala na takvim stvarima? Držao sam novine i gledao preko njih, gledao sam joj pod suknju. Imala je krasna bedra. Ko li je mazio ta bedra? Glupo sam se osećao što joj gvirim pod suknju, ali nisam mogao da se obuzdam. Koja građa! Nekada je bila mala devojčica, jednog dana biće mrtva, ali sada mi je pokazivala svoje butine. Prokleta fuksa, nabio bih joj ga sto puta, nabio bih joj debelih 20 cm pulsirajuće purpurne žile. Prekrstila je ponovo noge i suknja joj se zadigla još više. Pogledala je iznad svoje džepne knjige. Njene oči susrele su moje dok sam gledao iznad novina. Imala je ravnodušan izraz lica. Otvorila je tašnu i izvadila žvakaću gumu, skinula omot i stavila žvaku u usta. Zelenu žvaku. Žvakala je zelenu žvaku a ja sam gledao njena usta. Nije povukla suknju nadole. Znala je da gledam. Ništa nisam mogao da učinim. Otvorio sam novčanik i izvadio dve novčanice od 50 dolara. Pogledala je, videla novčanice, spustila ponovo pogled. Onda je debeli čovek bubnuo do mene. Lice mu je bilo veoma crveno i imao je masivan nos. Bio je obučen u trenerku, drap trenerku. Prdnuo je. Dama je povukla svoju suknju nadole, a ja sam vratio novčanice u novčanik. Kurac mi je splasnuo, pa sam ustao i pošao do fontane da pijem vode. Napolju, na pisti, avion u kojem je bila Ketrin približavao se rampi. Stajao sam i čekao. Ketrin, obožavam te. Ketrin je izašla izvan rampe, savršena, kestenjaste kose, vitkog tela, u plavoj haljini koja se pripijala uz telo u hodu, belim cipelicama, vitkih lepih gležnjeva, tako mlada. Nosila je beli šešir sa širokim obodom, obodom koji je padao na pravi način. Njene oči gledale su ispod oboda, velike i tamne i nasmejane. Imala je stila. Nikad ne bi pokazala svoje dupe u čekaonici aerodroma. Eto tu i mene, 112 kila težak, non-stop zbunjen i izgubljen, kratkih nogu, majmunolikog tela, sav u prsima, bez vrata, prevelike glave, mutnih očiju, neočešljane kose, metar i 85 telesine koja čeka na nju. Ketrin je pošla prema meni. Ta duga čista kestenjasta kosa. Žene iz Teksasa su tako opuštene, prirodne. Poljubio sam je i pitao za prtljag. Predložio sam da popijemo nešto. Kelnerice su nosile kratke crvene haljinice koje su otkrivale njihove čipkane bele gaćice. Prednji deo haljinica bio je duboko dekoltovan da pokaže njihove grudi. Zarađivale su svoju platu, zarađivale svoj bakšiš, do poslednje pare. Živele su na periferiji i mrzele muškarce. Stanovale su sa svojim majkama i braćom i bile zaljubljene u svoje psihijatre. Popili smo naša pića i krenuli po prtljag. Mnogi muškarci su pokušavali da ulove njen pogled, ali je Ketrin išla sasvim uz mene, držeći me za ruku. Retke su lepe žene voljne da pokažu u javnosti kako pripadaju nekom. Upoznao sam dovoljno žena da to shvatim. Prihvatao sam ih takve kakve su i ljubav je dolazila teško i veoma retko. Kad bi došla, obično bi to bilo iz pogrešnih razloga. Neko bi se jednostavno umorio od suzdržavanja ljubavi i pustio bi je na slobodu, jer ljubav ima potrebu za tim. Tada bi, često, čovek upao u nevolju. Kad smo stigli kod mene, Ketrin je otvorila svoj kofer i izvadila par gumenih rukavica. Nasmejala se. »Šta je to?« upitah. »Darlina — moja najbolja prijateljica — videla me kad sam se pakovala i rekla: ,Kog vraga to radiš?' a ja joj kažem: 'Nikad nisam videla Henkov stan, ali znam da ću pre nego što budem mogla da kuvam u njemu i živim u njemu i spavam u njemu morati da ga počistim'!« Ketrin se opet nasmejala tim srećnim teksaškim smehom. Otišla je u kupatilo i obukla farmerke i narandžastu bluzu, izašla bosa i krenula u kuhinju sa svojim gumenim rukavicama. Krenuo sam u kupatilo, pa sam se i ja presvukao. Rešio sam da ni u kom slučaju ne dozvolim Lidiji da pipne Ketrin ako navrati. Gde li je sad bila? Šta je sad radila? Uputio sam malu molitvu mojim bogovima čuvarima: molim vas, držite Lidiju što dalje od mene. Pustite je neka sisa rogove kaubojima i igra do 3 ujutru — samo je držite što dalje od mene... Kad sam izašao, Ketrin je bila na kolenima, ribajući dvogodišnju masnoću s kuhinjskog patosa. »Ketrin«, rekoh, »ajmo u grad. Idemo na večeru. Ovo nije pravi način za početak.« »Dobro, Henk, ali moram prvo da dovršim ovaj patos. Onda idemo.« Seo sam i čekao. Ona izađe iz kuhinje, a ja sam i dalje čekao u fotelji. Sagnula se i poljubila me, smejući se: »Jesi ti jedan prljavi stari pokvarenjak!« Zatim je ušla u spavaću sobu. Bio sam opet zaljubljen, upao sam u nevolju.