Prošlo je mesec dana. R. A. Dvajt; izdavač kuće Ujed Psa, pisao mi je s molbom da napravim predgovor za Kizingove Izabrane pesme. Kizing, potpomognut svojom smrću, trebalo je najzad da se pročuje još negde osim u Australiji.

Prošlo je mesec dana. R. A. Dvajt; izdavač kuće Ujed Psa, pisao mi je s molbom da napravim predgovor za Kizingove Izabrane pesme. Kizing, potpomognut svojom smrću, trebalo je najzad da se pročuje još negde osim u Australiji.

Onda se javila Sesilija. »Henk, idem u San Francisko kod R.A. Dvajta. Imam neke Bilove fotografije i neke neobjavljene stvari. Hoću da ih pregledam sa Dvajtom, pa ćemo da odlučimo šta da objavimo. Ali hoću prvo da svratim u Los Anđeles na dan-dva. Možeš li da me sačekaš na aerodromu?« »Nema problema, možeš da se smestiš kod mene, Sesilija.« »Mnogo ti hvala.« Kazala mi je kad stiže, pa sam otišao u kupatilo i oprao klozetsku šolju, izribao kadu i promenio čaršave i jastučnice na krevetu. Sesilija je stigla letom u 10 sati ujutru, što je bila živa muka za mene, ali lepo je lzgledala, iako dosta punačka. Bila je jedra, niskog rasta, delovala je provincijski, rezervisano. Muškarci su gledali za njom, imala je svoj stil kretanja zadnjice; to je delovalo moćno, malo zloslutno i seksi. Čekali smo u baru na prtljag. Sesilija nije pila. Uzela je oranž đus. »Baš volim aerodrome i putnike u avionima, a ti?« »Ne.« »Ljudi izgledaju tako zanimljivi.« »Imaju više love od ljudi koji putuju vozom ili autobusom.« »Prošli smo preko Grand Kanjona.« »Da, to je na toj liniji.« »Ove kelnerice nose tako kratke suknje! Gledaj, vide im se gaćice!« »Dobar bakšiš. Sve one imaju privatne bazene i voze sportska kola.« »Svi u avionu su bili divni! Čovek na sedištu pored mene ponudio me pićem.« »Da podignemo tvoj prtljag.« »R. A. mi se javio da mi kaže kako je dobio tvoj predgovor za Bilove Izabrane pesme. Čitao mi neke delove preko telefona. Divno je. Hoću da ti zahvalim.« »Zaboravi.« »Ne znam kako da ti se odužim.« »Jesi sigurna da nećeš neko piće?« »Retko pijem. Kasnije možda.« »Šta voliš? Nabaviću nešto za kad se vratimo kod mene. Želim da se opustiš i osećaš kao kod kuće.« »Sigurna sam da Bil sada gleda odozgo na nas i da mu je milo.« »Misliš?« »Da!« Podigli smo prtljag i krenuli ka parkingu.