Sledećeg dana javila mi se Ketrin. Rekla mi je da je uzela karte i da sleće na aerodrom u Los Anđelesu u petak popodne, u pola 3. »Ketrin«

Sledećeg dana javila mi se Ketrin. Rekla mi je da je uzela karte i da sleće na aerodrom u Los Anđelesu u petak popodne, u pola 3. »Ketrin«, rekoh, »ima nešto što moram da ti kažem.« »Henk, da li ti je uopšte stalo da me vidiš?« »Stalo mi je više nego do bilo koga.« »U čemu je onda stvar?« »Eto, znaš Džoanu Dover...» »Džoanu Dover?« »Onu ... znaš ... tvoj muž ... « »Šta s njom, Henk?« »Pa... došla je da me vidi.« »Hoćeš da kažeš došla kod tebe kući?« »Da.« »I šta je bilo?« »Razgovarali smo. Kupila dve moje slike.« »Je l' bilo još nešto?« »Aha.« Ketrin je ćutala. Onda je rekla: »Henk, sada ne znam da li želim da te vidim.« »Znam. Slušaj, zašto ne razmisliš i pozoveš me ponovo? Žao mi je, Ketrin. Žao mi je što se to desilo. To je sve što umem da ti kažem.« Prekinula je vezu. Neće me pozvati, mislio sam. Najbolja žena koju sam ikad sreo, a ja to spiskam. Zaslužujem poraz, zaslužujem da umrem sam u ludnici. Seo sam pored telefona. Čitao sam novine, sportsku stranu, poslovnu stranu, stripove. Zazvonio je. Bila je to Ketrin. »JEBEŠ Džoanu Dover«! smejala se. Nikada pre toga nisam čuo Ketrin da tako psuje. »Znači dolaziš?« »Da. Znaš kada?« »Znam. Biću tamo.« Oprostili smo se. Ketrin dolazi, ona dolazi bar na nedelju dana s tim njenim licem, telom, kosom, očima, smehom ... 35 Izašao sam iz bara i proverio tablu s informacijama. Avion je stizao na vreme. Ketrin je bila u vazduhu i kretala se prema meni. Seo sam i čekao. Preko puta mene sedela je jedna lepo doterana žena, čitajući neku džepnu knjigu. Suknja joj je bila zadignuta visoko oko bedara, pokazujući njene bokove, tu nogu u najlonu. Zašto je insistirala na takvim stvarima? Držao sam novine i gledao preko njih, gledao sam joj pod suknju. Imala je krasna bedra. Ko li je mazio ta bedra? Glupo sam se osećao što joj gvirim pod suknju, ali nisam mogao da se obuzdam. Koja građa! Nekada je bila mala devojčica, jednog dana biće mrtva, ali sada mi je pokazivala svoje butine. Prokleta fuksa, nabio bih joj ga sto puta, nabio bih joj debelih 20 cm pulsirajuće purpurne žile. Prekrstila je ponovo noge i suknja joj se zadigla još više. Pogledala je iznad svoje džepne knjige. Njene oči susrele su moje dok sam gledao iznad novina. Imala je ravnodušan izraz lica. Otvorila je tašnu i izvadila žvakaću gumu, skinula omot i stavila žvaku u usta. Zelenu žvaku. Žvakala je zelenu žvaku a ja sam gledao njena usta. Nije povukla suknju nadole. Znala je da gledam. Ništa nisam mogao da učinim. Otvorio sam novčanik i izvadio dve novčanice od 50 dolara. Pogledala je, videla novčanice, spustila ponovo pogled. Onda je debeli čovek bubnuo do mene. Lice mu je bilo veoma crveno i imao je masivan nos. Bio je obučen u trenerku, drap trenerku. Prdnuo je. Dama je povukla svoju suknju nadole, a ja sam vratio novčanice u novčanik. Kurac mi je splasnuo, pa sam ustao i pošao do fontane da pijem vode. Napolju, na pisti, avion u kojem je bila Ketrin približavao se rampi. Stajao sam i čekao. Ketrin, obožavam te. Ketrin je izašla izvan rampe, savršena, kestenjaste kose, vitkog tela, u plavoj haljini koja se pripijala uz telo u hodu, belim cipelicama, vitkih lepih gležnjeva, tako mlada. Nosila je beli šešir sa širokim obodom, obodom koji je padao na pravi način. Njene oči gledale su ispod oboda, velike i tamne i nasmejane. Imala je stila. Nikad ne bi pokazala svoje dupe u čekaonici aerodroma. Eto tu i mene, 112 kila težak, non-stop zbunjen i izgubljen, kratkih nogu, majmunolikog tela, sav u prsima, bez vrata, prevelike glave, mutnih očiju, neočešljane kose, metar i 85 telesine koja čeka na nju. Ketrin je pošla prema meni. Ta duga čista kestenjasta kosa. Žene iz Teksasa su tako opuštene, prirodne. Poljubio sam je i pitao za prtljag. Predložio sam da popijemo nešto. Kelnerice su nosile kratke crvene haljinice koje su otkrivale njihove čipkane bele gaćice. Prednji deo haljinica bio je duboko dekoltovan da pokaže njihove grudi. Zarađivale su svoju platu, zarađivale svoj bakšiš, do poslednje pare. Živele su na periferiji i mrzele muškarce. Stanovale su sa svojim majkama i braćom i bile zaljubljene u svoje psihijatre.