Ali naša je sreća bila kratkog daha. Moj muž se razbolio i ma koliko bolilo morala sam se pomiriti sa gubitkom. Nije to bilo lako. Imala sam 21 god. i bila sam udovica sa bebom. Nisam znala šta ću sa sobom,sve dok jednog dana nisam pogledala svoju ćerku i rekla sebi: hoću nešto da joj obezbjedim, neću da zavisimo od baka i deka. I tako sam upisala fakultet. Nije bilo lako,ali zanimljivo svekar i svekrva su me podržali i pomagali i na tome ću im biti beskrajno zahvalna,dok su moji roditelji govorili da se manem ćoravih poslova i da čuvam dijete,da od toga nema ništa i da je to prevelik zalogaj za mene. E pa nisu bili u pravu, ja sam danas inženjer elektrotehnike,imam siguran posao i egzistenciju za svoje dijete. Zato,ljudi ne odustajte nikad u borbi, pogotovo ako imate za koga da se borite. -Dečko me je upoznao u najgorem izdanju. Imala sam tešku operaciju nisam smela 40 dana da ustajem iz kreveta. Međutim dok sam se ja raspadala od bolova u krevetu sva raščupana, sa odvratnim podraslim obrvama, plavim podočnjacima, pojavio se on, tačnije pozvao ga je moj očuh, da mi sredi laptop, nakon nedelju dana smo počeli našu romansu. Nakon samo mesec dana veze, ja sam morala hitno na još jednu operaciju. On je bio svaki dan uz mene, evo već tri meseca smo zajedno a imam osećaj kao da smo tri godine u vezi. Da nije bilo njega mislim da ja ovo sve ne bih izdržala, on me je vratio u život. Često zna da se našali, došao sam da popravim laptop a poprvio tebe!
0 comments:
Post a Comment