Na veliko razočaranje njene porodice, nekoliko dana kasnije sklopili su građanski brak uz prisustvo svega dva Polova prijatelja muzičara, koji su im bili svedoci.

Na veliko razočaranje njene porodice, nekoliko dana kasnije sklopili su građanski brak uz prisustvo svega dva Polova prijatelja muzičara, koji su im bili svedoci.
Sledećeg dana je svoje stvari prenela u njegov stan. Prvih mesec ili dva, sve je bilo kako treba. Pol je svega u par navrata izgubio ţivce i isto toliko puta zapao u poniţavajuću depresiju. Radio je na nekoliko kompozicija i nadao se uspehu. Svako poslepodne, po povratku s posla, Lori ga je zaticala za klavirom. Spremala je večere koje je on jeo potpuno odsutan duhom i odmah se vraćao svojim notama. Kada bi kretali u krevet, pridruţio bi joj se samo koliko bi bilo potrebno da zadovolji svoje seksualne potrebe, a zatim bi se ponovo bacao na posao dok bi ona leţala u tami i čekala da je san savlada. Svakog jutra iskrala bi se iz kreveta da ga ne probudi i odlazila na posao. Kada je muzička izdavačka kuća odbila njegove kompozicije, Pol je upao u zastrašujuću depresiju. Naizmenično je pio, psovao i plakao iz dana u dan. Kada bi Lori pokušala da ga uteši i ohrabri, vrištao je: - Šta ti do đavola uopšte znaš o svemu ovome? Provodiš dane sa gomilom tupave dece koja čak i ne mogu da čuju muziku. Ni dobru, ni lošu. Kako si onda ti postala ekspert? Za ime boga, ućuti! Posle nekog vremena uspeo je da se izvuče iz ambisa i usledio je period pokajanja, koji je bio još neprijatniji od njegovog prethodnog ponašanja. Prolio je reke suza dok ga je ona drţala u zagrljaju i tešila ga kao malo dete. Molio je za oproštaj i obećavao da nikada više neće tako razgovarati sa njom. Milovala ga je po kosi, ne-govala i uspela da ga povrati u stanje u kome je ličio na normalno ljudsko biće. Ali ni to nije potrajalo. U narednih osam meseci, napadi besa su se ponavljali sve češće i češće. Pio je jer nije mogao da komponuje dobru muziku. I nije mogao da komponuje jer je pio. I Lori je trpela zbog toga. Kada je i bio u stanju da vode ljubav, ona je trpela tokom tog čina, ogoljenog od topline i ne-ţnosti, čina provociranog besom koji je osećao prema samome sebi. Koristio ju je kao ventil za oslobađanje od frustracija. Konačno je shvatila da mora da ga napusti ako ţeli da sačuva sopstveni razum i ne sklizne u stanje svesti blisko Polovom ludilu. Više nije mogla da podnese njegove nagle promene raspoloţenja, njegove napade besa, taj ego koji je zahtevao neprestanu negu i tu paranoju koju je trebalo smirivati. 36 Iselila se i iznajmila drugi stan. Nikada nije podnela zahtev za razvod u nadi da će Pol nekako prevladati svoje slabosti i da će moći da se vole onako kako bi trebalo. Umro je tri meseca kasnije. Devojka sa kojom je tada ţiveo pozvala je Lori kada ga je pronašla sa glavom na dirkama klavira. Autopsija je potvrdila visoku koncentraciju alkohola i bar-biturata; izveštaj je glasio: slučajna smrt. Lori je prihvatila ovo zvanično obrazloţenje. Tuţno je odmahnula glavom dok je provlačila četku kroz svoju ridu kosu. Sahrani je prisustvovala šačica ljudi. Njeni roditelji nisu imali prilike da upoznaju Pola. Nisu mogli da dođu u Njujork, a on je odbio da putuje u „tu nedođiju od Nebraske". Lori je telefonom pozvala Polovu majku, koja je ţivela u Viskonsinu, ali koju ona takođe nikada nije videla. Ţena je u tišini saslušala dok joj je Lori objašnjavala pojedinosti smrti njenoga sina i zatim spustila slušalicu ne progovorivši ni reč. U početku je Lori krivila sebe zbog Polove smrti. Da je imala više razumevanja, da mu je pruţila više podrške, da ga nije napustila... moţda bi se izvukao iz tog ponora u koji se bacio. Tek posle dugog razgovora sa svojim ocem i zahvaljujući lekovitom protoku vremena, Lori je prestala da muči sebe i prihvatila neminovnost koja je dovela do smrti njenog muţa. Ipak, brak je na njoj ostavio duboke tragove. Bila je veoma oprezna u odabiru muškaraca sa kojima je izlazila. Mladi direktori, koje je više zanimala njihova karijera od ljubavnog ţivota i porodice bili su prihvatljiv izbor. Sve njene veze bile su bezlične, i čim bi osetila da muškarac pokazuje makar i najmanji nagoveštaj iskrenog interesovanja za nju, odlučno bi se povlačila. Ugasila je svetio u kupatilu, skinula sa sebe donji veš i naga se uvukla u čaršave. - Baš imaš sreće sa muškarcima, Lori Periš - prekorevala je sebe. Bila je tako paţljiva tokom ovih pet godina od Polove smrti. Hladna i rezervisana, nikada do te večeri nije dozvolila nijednom muškarcu da utiče na njen ţivot. Ovo nije bio neki sitan propust, ovo je bio skok na glavu u pogrešnom pravcu. Drejk Rivington nije bio samo njen poslodavac i otac njene učenice, već i glumac! Šta moţe biti gore od kompozitora sem glumca? Zar nije upravo dobila potvrdu o tom, tako dobro poznatom temperamentu? U jednom trenutku ju je ljubio sa toliko strasti da je srušio sve njene barijere i 37 uzburkao joj krv. U sledećem je bio hladan i dalek zbog jedne beznačajne rečenice koju je izgovorila i koja ga je podsetila na njegovu pokojnu ţenu. A njegovo otvoreno izraţavanje sujete dodatno ju je povredilo. Bio je naviknut da se ţene bacaju na njega, da uzdišu i nadaju se bar jednom pogledu, reči, dodiru. Ma do đavola sa svim tim, pomislila je prezrivo dok je pesnicom udarala u jastuk. Započinjala je rad na projektu koji bi mogao potrajati godinama i to je zahtevalo... i zasluţivalo... njenu punu koncentraciju. Nije joj bilo potrebno ništa, a posebno ne muškarac, što bi moglo da joj zamagli sposobnost racionalnog prosuđivanja. Ignorisaće njegovu podrugljivu aroganciju. Zabraniće sebi da razmišlja o njemu. Zaboraviće ga. Zaboraviće kako njegova kosa sija srebrnkastim sjajem pod određenim svetlom. Zaboraviće te oči, najdublje zelene oči, uokvirene tamnim dugim trepavicama koje su prodornim pogledom čitale i najdublje misli sagovornika. Zaboraviće njegovo vitko, visoko i snaţno telo i gracioznost i odlučnost sa kojom se kretao. Lori se uznemireno pomeri ispod pokrivača i pokuša da ne obraća paţnju na svoje ustreptalo srce dok se prisećala osećaja koje su Drejkove usne u njoj izazvale. Ruka joj se nevoljno podiţe ka licu, dodirnu svoja usne koje su još uvek bridele od njegovog očaravajućeg napada. Prstima je prešla preko uha i fine linije vrata koji su upoznali neţno milovanje njegovih brkova. Zastenjala je glave zarivene u jastuk i okrenula se na stomak. Svi delovi njenog tela ţudeli su da budu dodirivani i milovani, ali je ona odbijala da prepozna svoju ţelju, baš kao što je odbijala da prizna da je, uprkos svim odlukama koje je donosila, Drejk Rivington snaţno privlači.