Bila je vrućina na čitanju te noći, u crkvi Svetog Marka. Temi i ja sedeli smo u prostoriji predviđenoj za toaletu. Temi je našla veliko ogledalo naslonjeno uza zid i počela da češlja kosu.

Bila je vrućina na čitanju te noći, u crkvi Svetog Marka. Temi i ja sedeli smo u prostoriji predviđenoj za toaletu. Temi je našla veliko ogledalo naslonjeno uza zid i počela da češlja kosu.

Maršal me je izveo napolje iza crkve. Tu su imali groblje. Iz zemlje su virile male betonske nadgrobne ploče sa uklesanim natpisima. Maršal me prošetao naokolo i pokazivao mi natpise. Uvek me je hvatala nervoza pred čitanje, postajao bih veoma napet i neraspoložen. Skoro uvek sam povraćao. I desilo se. Povratio sam na jedan od grobova. »Eto, povratio si na Pitera Stajvsenta«, reče Maršal. Vratio sam se u prostoriju za toaletu. Temi je još gledala sebe u ogledalu. Gledala je u svoje lice i svoje telo, ali je uglavnom bila zabrinuta za svoju kosu. Pokupila bi kosu u punđu, gledala kako joj stoji, a onda bi je pustila da padne. Maršal je proturio glavu kroz vrata. »Idemo, čekaju nas!« »Temi još nije spremna«, kazao sam. Pokupila je kosu u punđu i pogledala se. Zatim je pustila da padne. Onda je stala sasvim uz ogledalo i gledala se u oči. Maršal je kucao, onda ušao. »Ajde, Kinaski!« »Ajde Temi, idemo.« »Dobro.« Izašao sam sa Temi, koja me je držala pod ruku. Počeli su da tapšu. Stara kenjaža a la Kinaski uspešno je šljakala. Temi je sišla dole u gomilu i ja sam počeo da čitam. Imao sam mnogo piva u jednoj kofi s ledom. Imao sam stare pesme i nove pesme. Nisam mogao da omašim. Držao sam Svetog Marka za krst.