Uzeli smo naš prtljag i ušli u njegova kola, ne njegov taksi, i onda nam je objasnio zašto je skoro besmisleno imati kola u Njujorku. Zato je tu bilo toliko taksija....

Uzeli smo naš prtljag i ušli u njegova kola, ne njegov taksi, i onda nam je objasnio zašto je skoro besmisleno imati kola u Njujorku. Zato je tu bilo toliko taksija.

Izveo nas je van aerodroma i pričao za vreme vožnje, a vozači Njujorka bili su baš kakav je i Njujork — niko da te propusti ili obrati pažnju na tebe. Tu nije bilo saosećanja ili učtivosti: branik do branika, vozili su dalje. Razumeo sam to: ako bi te iko malo propustio, izazvao bi time saobraćajnu gužvu, nesreću, ubistvo. Saobraćaj je klizio unedogled kao lišće u kanalu. Bio je to divan prizor, i niko od vozača nije bio besan, bili su jednostavno pomireni sa činjenicama. Međutim, Gari je baš voleo poslovan razgovor. »Ako nema problema, voleo bih da te snimim za radio šou, voleo bih da napravim intervju.« »Dobro, Gari, može recimo sutra, posle čitanja.« »Vodim te sada da vidiš organizatora. Sve je sredio. Pokazaće ti gde ćeš da se smestiš i ostalo. Zove se Maršal Benčli i nemoj da mu kažeš da sam ti rekao, ali mrzim tog naduvenka.« Vozili smo se dalje i onda ugledali Maršala Benčlija kako stoji ispred jedne tamne stare zgrade. Tu nije bilo parkinga. Uskočio je u kola i Gari je krenuo dalje. Benčli je izgledao kao pesnik, pesnik koji sam sebe finansira i koji nikad nije zarađivao za život; videlo se to po njemu. Afektirao je u razgovoru, bezlično ljigav. »Idemo da vas smestimo«, kazao je. Ponosno je izrecitovao dug spisak ljudi ikoji su ranije odsedali u mom hotelu. Neka od imena sam prepoznao, neka nisam. Gari je stigao na parking ispred Čelzi hotela. Izašli smo. Gari reče: »Vidimo se na čitanju. I vidimo se sutra.« Maršal nas je poveo unutra, do recepcije. U svakom slučaju, Čelzi nije bio bogznašta, možda otuda njegov šarm. Maršal se okrenuo i pružio mi je ključ. »Soba 1010, bivša soba Dženis Džoplin.« »Hvala.« »Mnogi veliki umetnici su odsedali u 1010.« Otpratio nas je do minijaturnog lifta. »Čitanje je u 8. Doći ću po vas u 7 i 30. Rasprodati smo još od pre dve nedelje. Prodajemo i neka mesta za stajanje ali moramo da pazimo zbog vatrogasaca.« »Maršal, gde je najbliža prodavnica pića?« »Niz stepenice pa desno.« Pozdravili smo se s Maršalom i krenuli gore liftom