Ja i žena smo bili na njivi, proljetni radovi i tada sam dobio poruku od jedno ljubavnice DA JOJ GORI I DA ŠTO PRIJE DOĐEM. Nisam znao kako da se izvučem i slagao sam ženi da je tetki pozlilo i moram da je vozim u bolnicu. Ona je ostala u njivi, a ja samo otišao. Nakon sat i po sam se vratio i rekao joj da se neko iz sela našalio sa mnom i da na sreću ništa nije tetki. Na šta mi je žene rekla da je selo naprosto poludjelo, kaže “čim si ti otišao dva mladića iz obližnjeg sela su me napala i kažu ili da im pjevam ili da pušim” Kada sam je pitao šta je uradila, rekla mi je “od žalosti za tetkom nisam mogla da glasa pustim, kako da pjevam” Ne znam da li...Bobi i Valeri su navratili kod mene, pa sam ih sve predstavio jedne drugima. »Valeri i ja idemo na odmor i uzimamo sobe pored obale na Menhetn Biču«, reče Bobi. »Što i vi ljudi ne pođete? Možemo da delimo zakupninu. Ima dve spavaće sobe.« »Ne, Bobi, drugi put.« »O, Henk, molim te«! reče Sesilija. »Tako volim okean! Henk, ako pođemo tamo, ja ću čak i da pijem s tobom. Časna reč!« »Dobro, Sesilija.« »Odlično«, reče Bobi. »Krećemo večeras. Dolazimo da vas pokupimo oko 6. Večeraćemo zajedno.« »To zaista lepo zvuči«, reče Sesilija. »Zabavno je jesti s Henkom«, reče Valeri. »Poslednji put kad smo izašli s njim, otišli smo u jedan poznati restoran i on je odmah rekao šefu sale: 'Oću kupus salatu i pomfrita za ove moje prijatelje! Duple porcije, i ne sipajte vodu u pića, da vam ne pokupim sako i kravatu'!« »Jedva čekam!« Sesilija je želela da ide u šetnju na vazduh oko 2 po podne. Prošetali smo kroz dvorište. Primetila je gardenije. Odmah je prišla žbunu i zabila lice u cvetove, milujući ih prstima. »O, tako su divne!« »One umiru, Sesilija. Zar ne vidiš kako su uvele? Smog ih ubija.« Prošetali smo dalje pod palmama. »I svuda ima toliko ptica! Na stotine ptica, Henk!« »I desetine mačaka.« Vozili smo se do Menhetn Biča s Bobijem i Valeri, smestili se u naš stan u luci i izašli da jedemo. Večera je bila pristojna. Sesilija je popila jedno piće za večerom i objasnila sve u vezi sa svojim vegetarijanstvom. Uzela je supu, salatu i jogurt; mi ostali uzesmo šnicle, pomfri, francuski hleb i salatu. Bobi i Valeri su zdipili slanik i bibernik, dva noža za šnicle i bakšiš koji sam ostavio za kelnera. Svratili smo usput po piće, led i cigare, a onda se vratili u stan. Od onog jednog pića, Sesilija se kikotala i pričala i objašnjavala da i životinje imaju dušu. Niko se nije suprotstavio njenom mišljenju. Bilo je to moguće, znali smo. Ono što nismo pouzdano znali bilo je imamo li je mi.
0 comments:
Post a Comment