Tri-četiri dana kasnije našao sam ceduljicu i telefonirao Debri. Rekla mi je: »Dođi ovamo.« Uputila me je na Plaja del Rej pa sam vozio tamo. Imala je malu kuću s dvorištem pod zakup. Ušao sam kolima u dvorište, izašao iz kola i zakucao, zatim zvonio.

Tri-četiri dana kasnije našao sam ceduljicu i telefonirao Debri. Rekla mi je: »Dođi ovamo.« Uputila me je na Plaja del Rej pa sam vozio tamo. Imala je malu kuću s dvorištem pod zakup. Ušao sam kolima u dvorište, izašao iz kola i zakucao, zatim zvonio.

Bilo je to ono zvonce s dva tona. Debra je otvorila vrata. Izgledala je onako kako sam je upamtio, ogromnih karminisanih usta, kratke frizure, blistavih minđuša, obavijena parfemom, s tim širokim osmehom na licu. »O, uđi Henri!« I jesam. Sedeo je tu neki momak, ali bio je očigledno homoseksualac, tako da to nije bila neka prepreka. »Ovo je Leri, moj komšija. On stanuje u zadnjem delu kuće.« Rukovali smo se i onda sam seo. »Ima li nešto da se popije«? upitah. »O, Henri!« »Mogu skoknem da kupim nešto. Već bih to uradio, ali nisam znao šta voliš.« »Oh, imam nešto.« Debra je otišla u kuhinju. »Kako ide«? upitah Lerija. »Bilo je loše, ali sad je bolje. Praktikujem samohipnozu. Čuda čini.« »Hoćeš da popiješ nešto, Leri?« upita Debra iz kujne. »O ne, hvala ... « Debra je izašla s dve čaše crnog vina. Debrina kuća bila je prenatrpana. Svuda je bilo ponečeg. Bio je to skup darmar i činilo se da rok muzika hara u svim pravcima iz malih zvučnika. »Leri praktikuje samohipnozu.« »Kazao mi.« »Nemaš pojma koliko bolje spavam, nemaš pojma koliko mi je lakše u odnosima«, reče Leri. »Misliš da bi svako trebao da proba«? upita Debra. »Ovaj, teško je reći. Ali znam da je meni pomoglo.« »Spremam zabavu za Noć Veštica, Henri. Svi dolaze. Hoćeš i ti? Šta misliš, Leri, kako bi mogao da se maskira?« Oboje su me pogledali. »Ovaj, ne znam«, reče Leri. »Stvarno, ne znam. Možda? ... o ne ... ne verujem ... « Zvono na vratima je bing-bongnulo i Debra je pošla da otvori. Bio je to novi peder bez košulje na sebi. Nosio je vučju masku iz čijih je usta visio veliki gumeni jezik. Izgledao je zlovoljno i potišteno. »Vinsente, ovo je Henri. Henri, ovo je Vinsent...« Vinsent me je ignorisao. Samo je stajao sa svojim gumenim jezikom. »Imao sam jeziv dan na poslu. Ne mogu više da izdržim tamo. Mislim da im dam otkaz.« »Ali Vinsente, šta bi ti radio?« upita Debra. »Nemam pojma. Ima mnogo stvari. Ne moram da jedem njihova govna!« »Dolaziš na zabavu, zar ne Vinsente?« »Normalno, već danima se spremam.« »Jesi naučio tekst za predstavu?« »Da, ali mislim da ovaj put treba prvo da izvedemo predstavu, pa onda igre. Prošli put, kad smo stigli do predstave, bili smo svi tako urnisani da nismo dobro odigrali.« »Važi, Vinsente, uradićemo tako.« Na ove reči, Vinsent i njegov jezik se okrenuše i izađoše. Leri ustade. »E pa, moram i ja da krenem. Drago mi je da sam vas upoznao«, obrati mi se. »Dobro, Leri.« Rukovali smo se i Leri otide kroz kuhinju na zadnja vrata u svoj stan. »Leri mi mnogo pomaže, dobar je on komšija. Drago mi je što si bio dobar prema njemu.« »Nije loš. Majku mu, bio je ovde pre mene.« »Mi nemamo odnos.« »Ni mi.« »Znaš našta mislim.« »Idem da nam kupim nešto za piće.« »Henri, imam dosta svega. Znala sam da dolaziš.« Debra je napunila čaše. Pogledao sam je. Bila je mlada, ali je izgledala kao da je stigla pravo iz tridesetih godina. Imala je na sebi crnu suknju koja je padala do sredine listova, crne cipele s visokom štiklom, belu bluzu s visokim okovratnikom, ogrlicu, minđuše, narukvice, karminisana usta s mnogo ruža, parfem. Dobro je bila građena, s lepim sisama i guzama koje je njihala u hodu. Palila je jednu cigaretu za drugom, svuda je bilo karminom umazanih opušaka. Osetih se kao da sam se vratio u dečaštvo. Nije čak nosila ni hulahopke i s vremena na vreme povlačila je naviše svoje duge čarape, pokazujući noge taman koliko treba, kolena taman koliko treba. Bila je tip devojke kakve su voleli naši očevi. Pričala mi je o svom poslu. Nešto u vezi sa sudskim zapisnicima i advokatima. Nju je dovodilo do ludila, ali je zato dobro živela. »Ponekad sam vrlo čangrizava kad im pomažem, ali onda to prebrodim i oni mi praštaju. Nemaš pojma kakvi su ti prokleti advokati! Oni hoće sve odmah i ne razmišljaju koliko treba vremena da se to uradi.« »Advokati i lekari su najviše preplaćeni, najrazmaženiji članovi ovog društva. Sledeći na listi je tvoj automehaničar s ćoška. Onda možeš tu da ubaciš i svog zubara.« Debra je prekrstila noge i suknja joj se zadigla. »Imaš veoma lepe noge, Debra. I znaš da se obučeš. Podsećaš me na devojke iz vremena moje majke. Onda kad su žene bile žene.« »Ti se sjajno držiš, Henri.« »Znaš na šta mislim. To posebno važi za L.A. Nedavno sam bio na putu i kad sam se vratio, i znaš li kako sam znao da sam opet ovde?« »Pa, ne znam ... « »Zbog prve žene koju sam ugledao na ulici. Imala je na sebi toliko kratku suknju da su joj se videle gaćice. I kroz prednji deo gaćica — pardon — videle joj se dlake na pizdi. Znao sam da sam opet u Los Anđelesu.« »Gde je to bilo? Na Glavnoj ulici?« »Koja Glavna, jebi ga. Na uglu Beverli i Ferfeks.« »Je l' ti vino po ukusu?« »Da, i tvoj stan takođe. Mogao bih i da se preselim ovamo.« »Gazda mi je ljubomoran.« »Ima li još neko ko bi bio ljubomoran?« »Ne.« »Zašto?« »Mnogo radim i sve što želim je da se vratim kući i odmorim se uveče. Volim da uređujem ovaj stan. Moja drugarica — što radi za mene — i ja, idemo u antikvarnice sutra ujutru. Hoćeš i ti s nama?« »Hoću li biti ovde ujutru?« Debra nije odgovorila. Sipala mi je novo piće i sela pored mene na kauč. Nagnuo sam se i poljubio je. Dok sam je ljubio, povukao sam joj suknju naviše i gvirio u tu najlonsku nogu. Dobro je izgledala. Kad smo prestali da se ljubimo, spustila je suknju, ali sam ja već snimio nogu. Ustala je i otišla u kupatilo. Čuo sam zvuk povlačenja vode. Usledila je kratka stanka. Biće da je nanosila još karmina. Izvadio sam maramicu i obrisao usta. Maramica je postala zamazana crvenim. Najzad sam dobijao sve ono što su dobili gimnazijalci, bogati zgodni lepo obučeni zlatni dečaci sa svojim novim automobilima, dok sam ja mogao da se slikam s mojom konfekcijskom ofucanom odećom i razdrkanim biciklom. Debra se pojavila. Sela je i zapalila cigaretu. »Ajde se jebemo«, rekoh. Debra je pošla u spavaću sobu. Ostalo je pola flaše vina na stočiću. Nasuo sam sebi i zapalio jednu od njenih cigareta. Isključila je rok muziku. Baš lepo. Bilo je tiho. Sipao sam novo piće. Možda bi trebalo da se preselim? Gde bih držao pisaću mašinu? »Henri?« »Šta je?« »Gde si?« »Čekaj. Samo da popijem još ovo.« »Dobro.« Ispio sam čašu i onda nagnuo resto iz flaše. Bio sam na Plaja del Rej. Svukao sam se, bacio stvari na gomilu. Nikad nisam bio tip za oblačenje. Košulje su mi bile sve izbledele i izgužvane,5- 6 godina stare, iznošene. Pantalone isto. Mrzeo sam robne kuće, mrzeo prodavce, ponašali su se tako superiorno kao da znaju tajnu života, imali su sigurnost koju ja nisam imao. Cipele su mi uvek bile stare i propale, mrzeo sam i radnje s obućom. Nikad nisam bilo šta kupio dok stvar ne postane apsolutno neupotrebljiva, uključujući i kola. Nisam stipsa, samo ne podnosim da budem kupac koji traži prodavca, prodavca koji je tako zgodan i nadobudan i superioran. Osim toga, treba i vremena za to, onog vremena kad bi mogli da se izležavate i pijete. Ušao sam u spavaću sobu samo u gaćama. Svestan sam bio mog belog trbuha koji je visio preko gaća. Ali nimalo se nisam trudio da ga uvučem. Stao sam pored kreveta, spustio gaće, izašao iz njih. Odjednom sam osetio potrebu za pićem. Popeo sam se u krevet, i zavukao ispod pokrivača. Zatim sam se okrenuo prema Debri. Obgrlio sam je. Tela nam se spojiše. Njena usta bila su rastvorena. Poljubio sam je. Usta su joj bila kao mokra pizda. Bila je spremna. Osetio sam to. Nije bilo potrebe za predigrom. Ljubili smo se i njen jezik je titrao u mojim ustima. Ulovio sam ga zubima, držao ga. Onda sam legao na nju i smestio joj karona. Mislim da je to bio način na koji joj je glava bila okrenuta na stranu dok sam je karao. To me obezumilo. Glava joj je bila okrenuta na stranu i poskakivala na jastuku pri svakom ubodu. S vremena na vreme, dok sam je rokao, okretao bih joj glavu prema meni i ljubio ta krvavo-crvena usta. Najzad je šljakalo za mene. Jebao sam sada sve žene i devojke za kojima sam čežnjivo piljio na ulicama Los Anđelesa 1937, poslednje zaista loše godine krize, kad je dupe koštalo dva dolara i niko nije imao ni kinte (ni nade). Dugo sam morao da čekam na to. Sad sam karao i harao. Bila je to pomamna vrela besmislena jebačina! Zgrabio sam ponovo Debrinu glavu i zahvatio još jednom ta karminska usta dok sam svršavao u nju, u njenu dijafragmu.