Lidija me je sačekala na aerodromu. Bila je uspaljena kao obično. »Isuse«, reče ona. »Ala mi se jebe! Zadovoljavam se sama,

Lidija me je sačekala na aerodromu. Bila je uspaljena kao obično. »Isuse«, reče ona. »Ala mi se jebe! Zadovoljavam se sama, ali nema vajde od toga.« Vozili smo se u moj stan. »Lidija, noga mi je još u jezivom stanju. Ne znam kako ću s tom nogom.« »Šta?« »Stvarno. Ne verujem da mogu da jebem kad mi je noga u tom stanju.« »Zašta si onda kog kurca sposoban?« »Eto, mogu da pržim jaja i izvodim mađioničarske trikove.« »Nemoj da se zezaš. Pitam te zašta si kog kurca sposoban?« »Zarašće ta noga. Ako ne zaraste, oni će je seku. Strpi se.« »Da nisi bio pijan, ne bi pao i isekao tu nogu. Uvek ta flaša!« »Nije uvek flaša, Lidija. Jebemo se mi jedno 4 puta nedeljno. To nije tako loše za moje godine.« »Ponekad mi se čini da čak ni ne uživaš u tome.« »Lidija, seks nije sve! Ti si opsednuta. Boga mu ljubim, odmori malo.« »Da odmorim dok ti noga ne zaraste? Šta da radim za to vreme?« »Igraćemo karte.« Lidija je vrisnula. Kola su počela da se zanose levo-desno. »KURVIN SINE! UBIĆU TE!« Prešla je preko duple žute linije u punoj brzini, direktno u susret saobraćaju koja je nailazio iz suprotnog pravca. Sirene su zatrubile i kola su bežala u stranu. Vozili smo dalje protiv bujice saobraćaja, guleći kola koja su nam dolazila s leve i desne strane. Onda je Lidija ponovo naglo zanela kola nazad preko duple linije na stranu koju smo bili napustili. Gde je policija? pomislih. Zašto policija uvek prelazi u nepostojanje kad Lidija radi takve stvari? »Dobro«, reče ona. »Odbaciću te kući i gotovo. Dosta mi je. Prodaću kuću i idem u Feniks. Glendolina sad živi u Feniksu. Opomenule su mene sestre šta znači živeti s oronulim jebačem kao što si ti.« Ostatak puta smo ćutali. Kad smo stigli do moje zgrade, uzeo sam kofer iz kola, pogledao u Lidiju i rekao: »Zbogom.« Plakala je bezglasno, celo lice joj bilo mokro. Onda se naglo otisnula ka Zapadnoj Aveniji. Ušao sam u dvorište. Povratak s još jednog čitanja ... Pregledao sam poštu i zatim telefonirao Ketrin koja je živela u Ostinu, Teksas. Izgledala je baš srećna što se javljam, i lepo je bilo čuti taj teksaški naglasak, taj kikot. Rekoh joj da bih voleo da mi dođe u posetu, da ću da joj platim avionsku kartu u oba pravca. Išli bismo na trke, išli bismo u Malibu, radili bi... šta god joj drago. »Ali, Henk, zar ti nemaš devojku?« »Ne, nijednu. Ja sam samac.« »Ali ti uvek pišeš o ženama u tvojim pesmama.« »To je prošlost. Ovo je sadašnjost.« »Ali šta je s Lidijom?« »Lidijom?« »Da, pričao si mi sve o njoj.« »Šta sam ti pričao?« »Pričao si mi kako je prebila druge dve žene. Zar bi pustio da me prebije? Nisam baš velika, znaš već.« »To ne može da se desi. Preselila se u Feniks. Kažem ti, Ketrin, ti si ta izuzetna žena koju oduvek tražim. Molim te, veruj mi.« »Moram da sredim još neke stvari. Moram da nađem nekog da mi pričuva mačku.« »Dobro. Samo hoću da znaš da ovde nema problema.« »Ali, Henk, nemoj da zaboravljaš šta si mi rekao za tvoje žene.« »Šta sam ti rekao?« »Rekao si: One se uvek vraćaju.« »To je bilo samo muško puvanje.« »Doći ću«, reče ona. »Čim ovde sredim stvari, uzeću rezervaciju i javiću ti sve.« Kad sam bio u Teksasu, Ketrin mi je pričala o svom životu. Ja sam bio tek treći čovek s kojim je spavala. Bio je prvo njen muž, zatim jedan alkoholisani trkački as, pa onda ja. Njen bivši muž, Arnold, istovremeno je bio uključen u umetnost i šou biznis. Ne znam tačno kako je to radio. Stalno je potpisivao ugovore sa rok zvezdama, slikarima i slično. Posao je cvetao, dako je bio 60.000 dolara u gubitku. Jedna od onih situacija kad tim bolje stojite što ste više u gubitku. Ne znam šta se desilo s trkačkim psom. Odjurio je, pretpostavljam. A onda se Arnold prihvatio kokaina. Kokain ga je promenio preko noći. Ketrin mi je pričala da nije više mogla da ga prepozna. Stalno ga je nosila hitna pomoć u bolnice. Ujutru bi se pojavio u kancelariji kao da ništa nije bilo. Zatim je u kadar ušla Džoana Dover. Visoka, raskošna polumilionerka. Intelektualna i luda. Ona i Arnold počeli su zajedno da posluju. Džoana Dover je poslovala u umetnosti kao što neki ljudi posluju s kukuruznim proizvodima. Pronalazila je nepoznate umetnike u usponu, kupovala jeftino njihova dela i skupo ih prodavala kad bi postali poznati. Imala je nos za takve stvari. I carsko telo, preko 180 visoko. Počela je često da se viđa s Arnoldom. Jedno veče, Džoana je došla po Arnolda odevena u skupocenu tesnu večernju haljinu. Onda je Ketrin shvatila da Džoana stvarno misli na biznis. I tako, posle toga, izlazila je i ona zajedno s njima. Bili su trio. Arnold je bio veoma slab u seksu, pa Ketrin nije bila zabrinuta u tom pogledu. Bila je zabrinuta za njegov biznis. Zatim je Džoana izašla iz kadra, a Arnold je tonuo sve dublje i dublje u kokain. Sve češće i češće hitna pomoć. Ketrin se najzad razvela. Ipak, i dalje je viđala Arnolda. Donosila je kafu za osoblje u njegovoj firmi svako jutro u pola 11, i Arnold ju je stavio na platni spisak. To joj je omogućilo da zadrži kuću. Ona i Arnold su tu zajedno večerali s vremena na vreme, ali bez seksa. Njemu je ona još bila potrebna, a ona se osećala zaštitnički u odnosu na njega. Ketrin je inače verovala u prirodnu ishranu i hranila se isključivo ribom i piletinom. Prekrasna žena.