U sredu uveče našao sam se na aerodromu čekajući Ajris. Sedeo sam i gledao žene. Nijedna — osim jedne ili dve — nije izgledala tako dobro kao Ajris. Nešto nije bilo u redu sa mnom: mnogo sam mislio o seksu.

U sredu uveče našao sam se na aerodromu čekajući Ajris. Sedeo sam i gledao žene. Nijedna — osim jedne ili dve — nije izgledala tako dobro kao Ajris. Nešto nije bilo u redu sa mnom: mnogo sam mislio o seksu.
Svaku ženu koju bih pogledao zamišljao sam u krevetu sa mnom. Interesantan način da se ubije vreme dok čekaš na aerodromu. Žene: voleo sam boje njihove odeće; način na koji hodaju; okrutnost nekih lica; tu i tamo skoro čistu lepotu nekog lica, totalno i opčinjavajuće ženskog. Prevazišle su nas: mnogo bolje su planirale i bile su bolje organizovane. Dok su muškarci gledali ragbi ili pili pivo ili se kuglali, one, žene, mislile su o nama, skoncentrisane, proučavajući, donoseći odluke — da li da nas prihvate, odbace, promene, ubiju, ili jednostavno napuste. Na kraju krajeva, sve to nije bilo bitno; šta god da urade, završavali smo usamljeni i izluđeni. Kupio sam ćurku za Ajris i mene, od 9 kila. Ležala je u mojoj sudoperi i odmrzavala se. Dan Zahvalnosti. To je bio dokaz da ste preživeli, još jednu godinu sa svojim ratovima, inflacijom, nezaposlenošću, smogom, predsednicima. Taj dan bio je veliki neurotični skup klanova: bučnih pijanica, baba, sestara, tetaka, dece koja ciče, potencijalnih samoubica. I ne zaboravite loše varenje. Nisam bio drukčiji od bilo koga drugog: ležala je tamo ptica od 9 kila u mojoj sudoperi, mrtva, očerupana, totalno iščupane utrobe. Ajris će je ispeći za mene. Dobio sam jedno pismo tog popodneva. Izvadio sam ga iz džepa i ponovo čitao. Dolazilo je iz Berklija. Dragi g. Kinaski: Vi mene ne poznajete ali ja sam zgodna kurvica. Izlazila sam s mornarima i s jednim vozačem kamiona ali oni me nisu zadovoljili. Mislim, jebali smo se i to je sve. Nema nekog sadržaja u tim majmunima. Ja imam 22 godine i ćerku od 5 godina, Aster. Živim s jednim frajerom, ali bez seksa, samo živimo zajedno. Zove se Reks. Volela bih da vas vidim. Moja keva bi mogla da pričuva Aster. Prilažem i moju fotografiju. Pišite mi ako vam se sviđa. Pročitala sam neke vaše knjige. Teško ih je naći u knjižarama. Ono što mi se sviđa u vašem pisanju je što vas je lako ukapirati. A i smešni ste. vaša, Tanja Onda je sleteo avion s Ajris. Stajao sam pored stakla i gledao je kako silazi. Baš je dobro izgledala. Došla je čak iz Kanade da me vidi. Nosila je jednu putnu torbu. Mahnuo sam joj kad je prošla kroz izlaz u koloni s ostalima. Morala je da prođe carinu, zatim se našla u mom naručju. Poljubili smo se i upola mi se digao. Bila je u haljini, praktičnoj plavoj haljini uz telo, nosila je visoke štikle i mali šešir naheren na glavi. Retko je bilo videti ženu u haljini. Sve žene u Los Anđelesu non-stop su nosile pantalone ... Pošto nismo morali da čekamo na prtljag, odvezli smo se pravo kod mene. Parkirao sam i prošli smo zajedno kroz dvorište. Sela je na kauč dok sam joj sipao piće. Ajris je pogledala moju svojeručno sklepanu policu za knjige: »Jesi to ti napisao sve te knjige?« »Da.« »Pojma nisam imala da si toliko napisao.« »Napisao sam.« »Koliko?« »Ko bi ga znao. 20, 25 ... « Poljubio sam je, obgrlivši je jednom rukom oko struka, privlačeći je sebi. Drugu ruku spustih na njeno koleno. Zazvonio je telefon. Ustao sam i javio se. »Henk?« Bila je to Valeri. »Da?« »Ko je to bio?« »Ko je bio ko?« »Ta devojka ... « »A, to mi je prijateljica iz Kanade.« »Henk, ti i tvoje proklete žene!« »Da, da.« »Bobi hoće da zna da li ti i.. . « »Ajris.« »Hoće da zna da li ti i Ajris želite da svratite kod nas na piće.« »Ne noćas. Mora prvo da se isproba na kiši.« »Ala ima telo!« »Znam.« »Dobro, sutra možda.« »Možda ... « Spustio sam slušalicu misleći kako verovatno i Valeri voli žene. Šta sad, nema ništa loše u tome. Sipao sam još dva pića. »Koliko si do sada žena dočekao na aerodromima?« upita Ajris. »Nije tako strašno kao što misliš.« »Šta je, izgubio si cifru? Kao s tvojim knjigama?« »Matiš je jedna od mojih slabijih tačaka.« »Je l' uživaš da sačekuješ žene na aerodromima?« »Da.« Nisam nešto pamtio da je Ajris bila ovako govorljiva. »Svinjo jedna«! smejala se. »Naš prvi duel. Jesi dobro letela?« »Sedela sam pored jednog daveža. Zeznula sam ga i pustila da mi kupi piće. Odvalio mi jebeno uvo svojom pričom.« »Bio je samo popaljen. Ti si seksi žena.« »Je li to sve što vidiš kod mene?« »Vidim mnogo štošta. Videću možda i druge stvari dok budemo zajedno.« »Šta će ti toliko žena?« »To je zbog mog detinjstva, znaš. Bez ljubavi, bez nežnosti. A u mojim dvadesetim i tridesetim takođe je bilo malo toga. Igram se žmurke. ..« »Hoćeš li znati kad pronađeš?« »Imam osećaj da će mi trebati barem još jedan život za to.« »Stvarno si pun govana!« Smejao sam se. »Zato i pišem.« »Idem da se istuširam i presvučem.« »Dobro.« Pošao sam u kuhinju i opipao ćurku. Pokazivala mi je svoje noge, stidne dlake, šupak, grudi; sedeo sam tako. Bilo mi je milo što nema oči. E pa, bogami, moraćemo da napravimo nešto s tom stvari. To je bio sledeći korak. Čuo sam povlačenje vode u kupatilu. Ako Ajris neće da je peče, ja ću je pečem. Kad sam bio mlad, bio sam stalno potišten. Ali samoubistvo nije više visilo kao mogućnost u mom životu. U mojim godinama ostalo je vrlo malo toga da se ubije. Dobro je bilo biti mator, bez obzira šta drugi kažu o tome. Rezonski je da čovek mora da ima barem 50 godina pre nego što bude u stanju da piše iole jasno. Što više reka ste prešli, tim više znate o rekama — to je to, ako ste preživeli vrtloge i skrivene stene. Može to da ispadne i zeznuto, ponekad. Ajris se pojavila. Imala je na sebi teget haljinu od svile pripijenu uz telo. Nije bila tip prosečne američke devojke, što ju je očuvalo od toga da postane providna. Bila je totalna žena, ali nije vam to bacala u lice. Američke žene se teško cenjkaju i zato na kraju poružne. Poneka prirodna američka žena može još da se nađe u Teksasu i Luizijani. Nasmešila mi se. Držala je nešto u rukama. Podigla ih je iznad glave i počela da proizvodi klepetave zvuke. Zaigrala je. Ili, bolje rečeno, vibrirala je. Činilo se kao da je prostreljena električnom strujom, a centar duše je njen pupak. Bilo je to lepo i čisto, sa skoro nevidljivim nagoveštajem humora. Čitava ta igra, kako ona ni u jednom trenutku nije skidala oči s mene, imala je svoje posebno značenje, dobar postojani osećaj vlastite vrednosti. Ajris je završila i ja sam tapšao, sipao joj piće. »Nisam baš izvela kako treba«, reče ona. »Fali kostim i muzika.« »Mnogo mi se dopalo.« »Htela sam da ponesem traku s muzikom ali znala sam da nećeš imati mašinu.« »U pravu si. Ali svejedno je bilo moćno.« Nežno sam poljubio Ajris. »Što ne dođeš da živiš u Los Anđelesu?« »Svi moji koreni su gore na severozapadu. Lepo mi je tamo. Moji roditelji. Moji prijatelji. Sve je tamo gore, kapiraš?« »Da.« »Što se ti ne preseliš u Vankuver? Mogao bi da pišeš u Vankuveru.« »Što da ne. Mogao bih da pišem i na vrhu ledenog brega.« »Mogao bi da pokušaš.« »Šta?« »Vankuver.« »Šta bi tvoj otac pomislio?« »O čemu?« »Nama.«