Na Dan Zahvalnosti Ajris je spremila ćurku i stavila je u rernu. Bobi i Valeri su svratili na nekoliko pića, ali nisu ostali. To je bilo osveženje.

Na Dan Zahvalnosti Ajris je spremila ćurku i stavila je u rernu. Bobi i Valeri su svratili na nekoliko pića, ali nisu ostali. To je bilo osveženje.
Ajris je imala na sebi drugu haljinu, isto tako pripijenu kao prvu. »Znaš«, reče ona, »nisam ponela dovoljno odeće. Idemo sutra Valeri i ja u kupovinu kod Frederiksa. Nabaciću neke prave kurvinske cipele. Dopašće ti se.« »Voleo bih to, Ajris.« Ušao sam u kupatilo. Bio sam sakrio fotografiju koju mi je Tanja poslala u ormarić s lekovima. Na slici je držala skroz zadignutu haljinu i nije imala gaćice na sebi. Mogao sam da vidim njenu pičku. Jeste bila zgodna kurvica. Kad sam izašao, Ajris je nešto prala u sudoperi. Uhvatio sam je s leđa, okrenuo je prema meni i poljubio. »Uspaljeni jarče matori!« reče ona. »Ima da mi patiš noćas, mala moja!« »O molim te, jedva čekam!« Pili smo čitavo posle podne, zatim prešli na ćurku oko 5-6 sati predveče. Od jela smo se otreznili. Posle sat vremena počeli smo opet da pijemo. Rano smo krenuli u krevet, oko 10. Nisam imao nikakvih problema. Bio sam dovoljno trezan da osiguram dugotrajno dobro jahanje. U istom trenutku kad sam počeo da jebem znao sam da ću uspeti. Nisam se posebno trudio da zadovoljim Ajris. Samo sam krenuo napred i pokazao joj šta je staromodna konjska jebačina. Krevet je poskakivao, a ona je pravila grimase. Onda je počelo tiho stenjanje. Malo sam usporio, zatim otkačio tempo i rasturio je. Svršila je izgleda zajedno sa mnom. Normalno, nikad se ne zna. Prevrnuo sam se. Oduvek sam voleo kanadsku šunku. Sledećeg dana došla je Valeri, pa su ona i Ajris otišle zajedno kod Frederiksa. Pošta je stigla posle jedno sat vremena. Bilo je tu novo pismo od Tanje: Henri, dragi... Išla sam danas ulicom i ti frajeri su zviždali. Prošla sam pored njih ne obraćajući pažnju. Oni koje stvarno mrzim su tipovi što peru kola. Deru se i plaze svoje jezike kao da bi stvarno uradili nešto s tim jezicima, ali u stvari nema među njima čoveka sposobnog za to. Odmah se vidi, znaš već. Juče sam išla u robnu kuću da kupim Reksu pantose. Reks mi je dao pare. On nikad nije u stanju da kupuje za sebe. Jednostavno mrzi da kupuje. I tako sam otišla u tu mušku robnu kuću i izabrala jedne pantose. Bila su tu dvojica, polumatorci, jedan od njih bio je stvarno sarkastičan. Dok sam birala pantose, prišao mi i uzeo moju ruku i stavio je na svoju karu. Rekla sam mu: »Je li to sve što imaš, jadniče!« Smejao se i rekao nešto bistro. Našla sam stvarno lepe pantose za Reksa, zelene s tankim belim prugama. Reks voli zeleno. I tako, taj tip će meni: »Vrati se ovamo u kabinu da probaš.« E pa, mogu ti reći, sarkastični frajeri me uvek fasciniraju. Pošla sam u kabinu s njim. Drugi tip nas video kako ulazimo. Počeli smo da se ljubimo i on je spustio rajsferšlus. Digao mu se i stavio mi je ruku na njega. Nastavili smo da se ljubimo i onda mi je zadigao suknju i gledao moje gaćice u ogledalu. Mazio me po dupetu. Ali kurac nikako da mu se ukruti do kraja, digao mu se samo do pola, stajao je polukrut. Rekla sam mu da nema veze. Izašao je iz kabine s isukanim kurcem i zakopčao se pred onim drugim. Smejali su se. Izašla sam i platila pantose. Zapakovao ih. »Kaži tvom mužu da si nosila pantose u kabinu«! smejao se. »Ti si izdrkana pederčina i ništa više!« rekla sam mu. »I tvoj ortak je izdrkani peder!« I bili su. Sada je skoro svaki muškarac peder. Nije lako ženama. Imala sam prijateljicu koja se udala za jednog frajera i došla jednom kući i našla ga u krevetu s drugim čovekom. Nije čudo da danas sve devojke moraju da kupuju vibratore. Sve je to teško jedno sranje. E, pa, piši mi. tvoja, Tanja Draga Tanja: Dobio sam tvoje pismo i tvoju sliku. Sedim ovde sam dan posle Dana Zahvalnosti. Boli me glava od pića. Svidela mi se tvoja fotografija. Imaš li još neku? Jesi ikad čitala Selina? Putovanje na kraj noći, mislim. Posle toga je izgubio zamah i postao uvrnut, psujući svoje izdavače i čitaoce. To je stvarno jebena sramota. Izgubi se čovek. Mislim da je bio dobar lekar. A možda i nije? Možda nije imao srca za to. Možda je ubijao svoje pacijente. Mnogi lekari to čine. Daju ti tabletu i vrate te napolje na ulicu. Trebaju im pare da plate troškove svog obrazovanja. Zato nagomilavaju svoje čekaonice i ubacuju i izbacuju pacijente. Mere te, uzmu ti pritisak, daju ti tabletu i šalju te natrag na ulicu, gde se osećaš još gore. Zubar može da ti pokupi životnu uštedu, ali obično nešto učini za tvoje zube. Tako ti je to, pišem i dalje, i izgleda da izvlačim za kiriju. Interesantna su mi tvoja pisma. Ko te to uslikao bez gaćica? Neki dobar prijatelj, nema dileme. Reks? Vidiš, postajem ljubomoran! Dobar znak, a? Nazovimo to samo interesovanjem. Ili brigom... Paziću na sanduče za poštu. Da nemaš još slika? tvoj, da, da, Henri Vrata se otvoriše i uđe Ajris. Izvadio sam list iz pisaće mašine i položio ga licem nadole. »Oh, Henk! Nabacila sam kurvinske cipele!« »Ludo! Ludo!« »Staviću ih za tebe! Sigurna sam da će ti se dopasti!« »Dušo, učini to!« Ajris je pošla u spavaću sobu. Uzeo sam pismo za Tanju i gurnuo ga ispod gomile hartija. Pojavila se. Cipele su bile jarko crvene s bludno visokim štiklama. Izgledala je kao jedna od najvećih kurvi svih vremena. Na cipelama nije bilo zadnjeg dela i lepo sam video njena stopala kroz providni materijal. Koračala je gore-dole. Imala je ionako maksimalno provokativno telo i dupe, a hodanje na tim štiklama uzdiglo ih je u nebeske visine. Bilo je izluđujuće. Ajris je stala i pogledala preko ramena unazad na mene, smešeći se. Koja čarobna pičkica! Nikad u životu nisam video takva bedra, takvu guzicu, takve listove. Poleteo sam i sipao dva pića. Sela je na stolicu naspram mene i visoko prekrstila noge. Čudesa u mom životu zbivala su se i dalje. Nikako mi to nije išlo u glavu. Kurac mi je sav nabrekao, pulsirao je, pantalone mi postadoše tesne. »Ti znaš šta muškarac voli«, rekoh joj. Popili smo naša pića. Poveo sam je za ruku u spavaću sobu. Gurnuo sam je na krevet. Zadigao sam joj haljinu i bacio se na njene gaćice. Nije bilo lako. Gaćice su zapele za jednu cipelu, zakačile se na štikli, ali najzad sam ih skinuo. Haljina joj je prekrivala bokove. Podigao sam joj dupe i zavrnuo haljinu ispod nje. Bila je već mokra. Osećao sam je pod prstima. Ajris je bila skoro stalno mokra, skoro uvek spremna. Bila je totalna radost. Imala je duge najlonke s plavim halterima ukrašenim crvenim ružicama. I to je bio deo spremnosti. Noge su joj bile uzdignute visoko u vazduh i, dok sam je milovao, opazio sam one kurvinske cipele na njenim stopalima, crvene štikle kako štrče kao bodeži. Ajris je bila tu, za još jednu staromodnu konjsku jebačinu. Ljubav je za svirače na gitari, katolike i ljubitelje šaha. Ta kurva sa svojim crvenim cipelama i dugim čarapama zaslužila je ono što je usledilo s moje strane. Potrudio sam se da joj pokidam udove, da je raspolutim. Posmatrao sam to čudno poluindijansko lice u mutnom sunčevom svetlu koje se slabo probijalo kroz zavese. Ličilo je na ubistvo. Imao sam je. Nije imala kud. Kidao sam je i rikao, šamarao je po licu i skoro je raščerečio. Iznenadila me kad je uspela smešeći se da ustane i ode u kupatilo. Izgledala je takoreći srećno. Cipele su joj spale i ležale pored kreveta. Kurac mi je još stajao kruto. Pokupio sam jednu cipelu i trljao karu s njom. Bilo je moćno. Onda sam vratio cipelu na patos. Kad je Ajris izašla iz kupatila i dalje se smešeći, kurac mi je pao. 96 Ništa posebno nije se desilo sledećih dana njenog boravka. Pili smo, jeli, jebali se. Nije bilo prepirki. Išli smo na duge vožnje dole niz obalu, jeli u ribljim restoranima. Nisam mari