Ali razbi me sa se*som, kad me se dohvati nekad mislim da ce me infarkt opaliti. Cim se probudim ako ne zbrisem na posao dok se ona ne probudi ugasio sam. Ako se probudi pre mene, svecu sam ugasio. Kad se vratim sa posla ne pusta me. Jednom sam spavao i probudio sam se. Ona me oralno zadovoljavala dok ja nisam mogao da se mrdnem. Sve me zivo boli, kukove cu morati da menjam kako mi se cini. Ne je*e ona ni menstroaciju nista. Pusti me prva tri dana posle mi naplati za sve. Cak i kada ima menstroaciju hvata se njega kao sumanuta. Ako kazem da necu, bukvalno me siluje. Jednom sam rekao da necu, pa mi vezala ruke i noge u snu. Probudila me i..Postoji super auto-put koji se proteže odavde do tamo.“ „Tatica ne može da putuje automobilom tako daleko.“ „Tatica?“ Skinula je velike i tamne naočare za sunce koje su joj vrlo lako pokrivale trećinu lica. „Ja sam Belami. Sećaš se?“ Aha, naravno da se seća, ali nije valjda ovo Belami? Suzanina mlađa sestra? Poput nervozne mačke, uvek se sklanjala od pogleda kad god je dolazio. Mršava, zbunjena, sa protezom na zubima i bubuljicama na licu. I to je ona? Koščato telo joj se odonda popunilo na pravim mestima. Koža joj je bez fleka, a zubi ispravljeni. Obučena je sportski ali skupo, i nema procvetalih krajeva u crnoj, sjajnoj kiki koja joj pada preko ramena. Sve u svemu, dobro parče. Ali na njenom dupetu ne bi uspeo da otopiš ni kockicu leda. Imala je isto ono nadmeno ponašanje kao i njeni roditelji. I ono je bilo usmereno prvenstveno prema Dentonu Karteru. Olivija ga je gledala kao da se jutros nije istuširao. Starac je bio ili previše bolestan, ili previše ravnodušan da bi išta rekao. Što se tiče Belami, ponašala se oholo i to mu je išlo na živce, a razmenili su tek nekoliko reči. Neće trpeti ta njihova sranja. Ne ponovo. „Ima jedan komercijalni aerodrom jugoistočno od centra“, rekao je, obraćajući se Belami. „Možda ste čuli za njega? Veliki sjajni avioni? Nekoliko puta dnevno se leti avionom u Hjuston i nazad.“ Odgovorila je na njegov sarkazam osmehom koji je bio podjednako jedak. „Da, pa, hvala vam na predlogu. Ali za taticu je pravo mučenje prolazak kroz aerodromsko obezbeđenje i sve što uz to ide. Rečeno mi je“, pogledala je iza njega prema hangaru, gde se Gal igrao žmurke, „rečeno mi je da imate avion za čarter-letove. Pristala sam na vaše uslove i unapred platila uslugu.“ Proklet bio, treba mu ta lova. Za Listone je dve i po hiljade sitniš. Njemu su značile struju, namirnice i otplatu kredita za avion. Hteo je samog sebe da šutne u dupe što nije više naplatio. A Gala bi šutnuo još jače što mu nije rekao ko su putnici. Da mu ovako podmetne, šta taj matori prdonja misli, ko je on? Kad je već kod toga, šta ovi Listonovi umišljaju? Zašto su izabrali baš njega od svih čartera, uključujući i privatne mlažnjake, koje sebi sigurno mogu da priušte? Nije baš verovao da žele da se druže s njim. Proklet bio ako i on želi da ima nešto s njima. Ali na nesreću, ono što je Gal rekao o poklonima ovde je bilo na snazi. Ako oni mogu da podnesu njegovo društvo, moći će i on njihovo. Hjuston nije tako daleko avionom. Dent se obratio Hauardu Listonu, primoravajući ga da obrati pažnju na njega: „Kad imate zakazano?“ „U dva sata.“ „Imaćete vremena napretek.“ „Dobro“, kaza Belami. „Ako je to sve, možemo li da krenemo?“ Njena snishodljivost bila mu je toliko poznata da je poželeo da škrgutne zubima i zareži.
0 comments:
Post a Comment