Sada je muškarac koji je učinio da njeno telo zapeva od osećanja za koja je mislila da su davno umrla stajao pred njom kao potpuni stranac. Ruke je zario duboko u dţepove pantalona okrenuvši joj leđa.

Sada je muškarac koji je učinio da njeno telo zapeva od osećanja za koja je mislila da su davno umrla stajao pred njom kao potpuni stranac. Ruke je zario duboko u dţepove pantalona okrenuvši joj leđa.
Kada se ponovo na petama okrenuo ka njoj, usta su mu iscrtavala namrgođenu liniju, a guste veđe su mu skrivale oči. - Mislim da je pošteno da ti na vreme kaţem da ne dozvoljavam sebi da se upuštam u bilo kakve emotivne veze. Uprkos onome što čitaš u štampi, nikada nisam dozvolio da me neka ţena zavede. Bio sam oţenjen i voleo sam svoju ţenu. Moje potrebe su čisto fizičke prirode. Mislim da je dobro da to znaš od samog početka. Osećala se kao da joj se na glavu umesto reči obrušila gomila kamenja i smrskala joj čitavo telo. Istovremeno, ljutnja i poniţenje ključali su joj venama da se narogušila kao besna mačka. Pokušavala je da iskontroliše svoj glas, da obuzda uvrede koje su joj razdirale utrobu i vrištale da budu izgovorene. - Ne sećam se da sam traţila 'emotivnu vezu', g. Rivington. - Drhtala je od potisnutog besa. - Međutim, pošto si otvorio tu temu i pogrešno protumačio moje motive, odmah ću sve razjasniti. Nemam nikakvu nameru da se 'vezujem' za tebe. Osim što bi to uticalo na objektivnost koja mi je neophodna, smatram da si uţasno uobraţen. Bila sam udata za umetnika... za muzičara... i on je, kao i ti, sebe veoma cenio i očekivao da ga svi ostali oboţavaju. Uveravam te da sa tobom ţelim isključivo profesionalan odnos. Hvala ti za večeru. Okrenula se od njega, ušla u stan i zalupila vrata za sobom. Naslonila se na vrata teško dišući i pokušavajući da zaustavi suze besa koje su joj pekle oči. Ĉula je njegove korake dok se udaljavao ka liftu, potom zvono kada su se vrata lifta otvorila i ponovo zatvorila. - Budalo! - vrisnula je na samu sebe i lupila nogom o pod kao da ponovo ima deset godina. Besno je bacila tašnu na najbliţu stolicu i zbacila jaknu sa leđa. - Taj oholi, nevaspitani... Lori nije bila sigurna da li treba da bude be-sna na sebe ili na Drejka. Odmarširala je u spavaću sobu, upalila lampu, bacila se na krevet i savila da raspetlja kaiševe na sandalama. - Ti stvarno nikada ništa nećeš naučiti, zar ne, Lori? Uvek ţeljna kazne, je li tako? 33 Dok se svlačila, nastavila je da prekorava sebe što je Drejku uopšte dozvolila da je poljubi. Bio je njen poslodavac. Ona je bila odgovorna za njegovo dete. Nije smela da dozvoli da joj bilo kakvo emotivno vezivanje zamagli razum i umanji sposobnost objektivnog razmišljanja. Romantična maštarenja o Dţeniferinom ocu samo su mogla da ugroze detetov razvoj. I to što se toliko vezala za devojčicu moţe prouzrokovati probleme u radu sa njom. A da još gaji seksualne fantazije o njenom ocu, to je vodilo u potpuno ludilo! Lori nije toliko uznemirilo to što ju je Drejk poljubio, već osećanja koja su njegovi poljupci probudili u njoj. Ĉak ni kada je mislila da je najzaljubljenija u Pola nije osetila to osećanje bespomoćnosti i propadanja u ambis koje je doţivela dok ju je Drejk ljubio. Tonula je, a onda je podrška koju je očekivala grubo i sebično izostala. I da povrh svega još superiorno tvrdi da je ona inicirala njihov zagrljaj! Umetnici! Svi su oni isti! Zadovolje svoju poţudu i, kada nahrane svoj povređeni ego, izgaze bezobzirno duše svojih iscelitelja. Lori se uputi ka kupatilu. Dok je nanosila kremu na lice, počela je da se priseća svog braka sa Polom Dţeksonom. Upoznali su se na jednoj ţurki. Bilo je to u vreme kada se tek doselila u Njujork i dobila ţeljeni posao kao nastavnica u Institutu za gluve Norvud. Bila je sama, nedostajala joj je porodica koja je bila, činilo joj se, beskrajno daleko u Nebraski. Kada ju je jedna od mlađih, ljubaznih nastavnica pozvala na neformalnu ţurku, pristala je samo zato što je bila usamljena. Bilo je tu i samaca i parova... uglavnom poslovnih ljudi i ţena... uz nekoliko plesača, muzičara i pisaca. Pol Dţekson je na klaviru pratio jednu dugonogu plavušu čije su glasovne mogućnosti bile očigledno inferiorne u odnosu na njegovo izvođenje. Primetio je riđokosu mlađu ţenu koja je stajala iza velikog koncertnog klavira i sa ţivim interesovanjem slušala njegovu muziku. Na pauzi joj je prišao, predstavio se i upustili su se u prijatan razgovor. Lori je hvalila njegov način sviranja, posebno nakon što joj je rekao da su to sve bile njegove autorske kompozicije. Tek nekoliko meseci kasnije, Lori je počela da zaista analizira njihov odnos. I tada je shvatila da čak ni te prve večeri nisu pričali o njenim snovima ili planovima. Uvek su pričali samo o Polu, o njegovoj ambiciji da uspe u muzičkoj industriji. Taj prvi razgovor trebalo je da joj signalizira da je sebičan i nesiguran u sebe. 34 Bio je privlačan, na jedan ozbiljan, naučnički način. Kestenjasta kosa mu je uvek bila preduga i ne bi se setio da se ošiša dok ga Lori ne bi neţno na to podsetila. Uvek je morala da mu se obraća sa puno neţnosti iz straha da će ga povrediti ili ozlediti njegov predimenzionirani ego. Moţda je Lori prema njemu osećala saţaljenje, ali je, posle više meseci zabavljanja, ubedila sebe da je zaljubljena u njega. Bila mu je potrebna. Bilo mu je potrebno samopouzdanje. Bilo je mu je potrebno da ima nekoga ko će slušati njegovu muziku i hvaliti je. Ohrabrivati ga. Tešiti. Maziti. - Hoćeš li da ţivimo zajedno, Lori? Potrebno mi je da budeš kraj mene neprestano. - Bili su u njegovom stanu pošto su se vratili iz bioskopa. Leţali su na kauču čvrsto zagrljeni. - Da li me ti to prosiš Pole? - upitala ga je Lori smešeći se. Bila je oduševljena. On je voli. Moći će da mu pomaţe, da mu pruţi podršku, da bude njegov stub oslonac. - Ne. - Pustio ju je iz zagrljaja, ustao i otišao do drugog dela sobe u kome se nalazila zaliha ţestokih pića. - Pitao sam te da ţivimo zajedno. - Bez razmišljanje je sipao viski u čašu. Lori je sela i poravnala odeću. On ju je više puta pitao da spava sa njim. Svaki put je odbijala, a odbijanje je obično predstavljalo početak svađe, posle koje bi se on podrugljivo izvinja-vao što je od nje zahtevao da se kompromituje. - Pole, znaš da to ne mogu da uradim. Objasnila sam ti zašto. - Zato što ti je otac sveštenik? - Postajao je sve ratoborniji. Oči su mu bile prazne i staklaste. - Nije samo u tome stvar, mada bi moji roditelji bili veoma razočarani... - Ma hajde, molim te - progunđao je. - Znaš da ţelim da spavam sa tobom! - uzviknula je. - Više od svega. Ali ţelim da ti budem ţena, ne samo ljubavnica. Opsovao je upola glasa i sručio ostatak viskija. Spustio je čašu na sto zureći u nju par trenutaka pre nego što je prešao preko sobe i kleknuo ispred nje. - Ti riđokosa veštice - prošaputao je, pomilovavši je po kosi. - Znaš da više ne mogu da ţivim bez ovoga. - Spustio je dlan na njen stomak i provokativno ga masirao. Zatim se nagnuo i poljubio joj obe dojke kroz tkaninu bluze. - Izgleda da ću morati da se oţenim sa tobom da bih dobio ono što mi treba. - Oh, Pole! - uzviknula je, grleći ga oduševljeno. 35 Na veliko razočaranje njene porodice, nekoliko dana kasnije sklopili su građanski brak uz prisustvo svega dva Polova prijatelja muzičara, koji su im bili svedoci. Sledećeg dana je svoje stvari prenela u njegov stan. Prvih mesec ili dva, sve je bilo kako treba. Pol je svega u par navrata izgubio ţivce i isto toliko puta zapao u poniţavajuću depresiju. Radio je na nekoliko kompozicija i nadao se uspehu. Svako poslepodne, po povratku s posla, Lori ga je zaticala za klavirom. Spremala je večere koje je on jeo potpuno odsutan duhom i odmah se vraćao svojim notama. Kada bi kretali u krevet, pridruţio bi joj se samo koliko bi bilo potrebno da zadovolji svoje seksualne potrebe, a zatim bi se ponovo bacao na posao dok bi ona leţala u tami i čekala da je san savlada. Svakog jutra iskrala bi se iz kreveta da ga ne probudi i odlazila na posao. Kada je muzička izdavačka kuća odbila njegove kompozicije, Pol je upao u zastrašujuću depresiju. Naizmenično je pio, psovao i plakao iz dana u dan. Kada bi Lori pokušala da ga uteši i ohrabri, vrištao je: - Šta ti do đavola uopšte znaš o svemu ovome? Provodiš dane sa gomilom tupave dece koja čak i ne mogu da čuju muziku. Ni dobru, ni lošu. Kako si onda ti postala ekspert? Za ime boga, ućuti! Posle nekog vremena uspeo je da se izvuče iz ambisa i usledio je period pokajanja, koji je bio još neprijatniji od njegovog prethodnog ponašanja. Prolio je reke suza dok ga je ona drţala u zagrljaju i tešila ga kao malo dete. Molio je za oproštaj i obećavao da nikada više neće tako razgovarati sa njom. Milovala ga je po kosi, ne-govala i uspela da ga povrati u stanje u kome je ličio na normalno ljudsko biće. Ali ni to nije potrajalo. U narednih osam meseci, napadi besa su se ponavljali sve češće i češće. Pio je jer nije mogao da komponuje dobru muziku. I nije mogao da komponuje jer je pio. I Lori je trpela zbog toga. Kada je i bio u stanju da vode ljubav, ona je trpela tokom tog čina, ogoljenog od topline i ne-ţnosti, čina provociranog besom koji je osećao prema samome sebi. Koristio ju je kao ventil za oslobađanje od frustracija. Konačno je shvatila da mora da ga napusti ako ţeli da sačuva sopstveni razum i ne sklizne u stanje svesti blisko Polovom ludilu. Više nije mogla da podnese njegove nagle promene raspoloţenja, njegove napade besa, taj ego koji je zahtevao neprestanu negu i tu paranoju koju je trebalo smirivati