Ketrin je ostala još 4-5 dana. Stigli smo do onog vremena u mesecu kada je za nju jebanje postalo rizično. Nisam podnosio kurtone.

Ketrin je ostala još 4-5 dana. Stigli smo do onog vremena u mesecu kada je za nju jebanje postalo rizično. Nisam podnosio kurtone. Ketrin je nabavila neku kontraceptivnu penu. U međuvremenu, policija je pronašla mog Vagena. Otišli smo da ga preuzmemo. Bio je nedirnut, u dobrom stanju, sem što mu je crkao akumulator. Šlepovao sam ga do Holivud garaže gde su ga sredili. Posle poslednjeg zbogom u krevetu, odbacio sam Ketrin na aerodrom u plavom Vagenu, TRV 469. Nije to bio srećan dan za mene. Sedeli smo i uglavnom ćutali. Onda su pozvali putnike za njen let, pa smo se poljubili. »Ej, svi mogu da vide ovu mladu devojku kako ljubi ovog matorog.« »Mnogo me zabole... « Opet me poljubila. »Pobeći će ti avion«, rekoh. »Dođi da me vidiš, Henk. Imam lepu kuću. Živim sama. Dođi do mene.« »Hoću.« »Piši!« »Hoću.« Ketrin je ušla u tunel za ukrcavanje i nestala. Vratio sam se na parking i ušao u Vagena, misleći: imam još uvek ovo. Jebi ga, ništa nisam izgubio. Pokrenuo se.Te večeri počeo sam da pijem. Neće mi biti lako bez Ketrin. Našao sam neke stvari koje je ostavila za sobom — minđuše, narukvicu. Moram da se vratim pisaćoj mašini, pomislio sam. Umetnost traži disciplinu. Svaka somina može da ulovi suknju. Pio sam, razmišljajući o tome. U 2 i 10 noću zazvonio je telefon. Ispijao sam moje poslednje pivo. »Da?« »Zdravo.« Bio je to ženski glas, glas mlade žene. »Kaži?« »Jeste vi Henri Kinaski?« »Da.« »Moja drugarica obožava kako pišete. Danas ima rođendan i rekla sam joj da ću vas nazovem. Baš smo se iznenadile kad smo vas našle u imeniku.« »I ja sam pretplatnik.« »Eto, njoj je rođendan i mislila sam da bi bilo fino kad bismo mogle da svratimo da vas vidimo.« »Dobro.« »Rekla sam Arlini da verovatno imate žene svuda po stanu.« »Ja sam samac.« »Znači nema problema da svratimo?« Dao sam im adresu i objasnio gde je to. »Ima jedan problem, nestalo mi piva.« »Nabavićemo vam piva. Ja se zovem Temi.« »Sad je već prošlo dva.« »Nabavićemo pivo. Iskustvo čuda čini.« Stigle su posle 20 minuta, s iskustvom, ali bez piva. »Koji je to peder«, reče Arlina. »Pre nam uvek davao. Sad se nešto usro.« »Ko ga jebe«, reče Temi. Obe su sele i objavile svoje godine. »Ja imam 32«, reče Arlina. »Ja 23«, reče Temi. »Saberite vaše godine«, rekoh ja, »i dobićete mene.« Arlina je imala dugačku crnu kosu. Sela je na stolicu pored prozora i uzela da se češlja, da šminka lice, gledajući u veliko srebrno ogledalo, pričajući nešto. Bila je očigledno pod dejstvom tableta. Temi je imala skoro savršeno telo i dugu prirodno crvenu kosu. I ona je bila pod dejstvom tableta, ali ne tako očigledno. »Daćete 100 dolara za jedno dupe«, reče Temi. »Propustiću to.« Temi je bila gruba kao mnoge žene njenih godina. Iz face joj virila ajkula. Nije mi se dopala, iz cuga. Otišle su oko pola 4 i ja legoh sam u krevet Posle dva dana, u 4 ujutru, neko je zalupao na moja vrata. »Ko je?« »Ona riđa maca.« Pustio sam Temi da uđe. Sela je, i ja otvorih par piva. »Kandi mi iz usta, imam dva kvarna zuba. Nemoj da me ljubiš.« »Dobro.« Razgovarali smo. U stvari, slušao sam. Temi je bila drogirana. Slušao sam i gledao u njenu dugu riđu kosu i, kada se zaboravljala, gledao sam i gledao u to njeno telo. Bilo je napeto pod odećom, moleći da izbije napolje. Pričala je do mile volje. Nisam je ni pipnuo. U 6 ujutru, Temi mi je dala svoju adresu i broj telefona. »Moram da idem«, kazala je. »Otpratiću te do kola.« To je bio svetlocrveni Kamaro, totalno slupan. Hauba i prednji deo bili su skroz ulubljeni, jedna strana otrgnuta i otvorena, prozora nije ni bilo. Unutra je bilo krpa i bluza i kutija Klineksa i novina i mleka u tetrapaku i flaša koka-kole i žica i kanapa i papirnih maramica i časopisa i papirnih čaša i cipela i savijenih šarenih slamki za piće. Ova masa stvari bila je nagomilana iznad visine sedišta i prekrivala je sedišta. Samo je oko vozača bilo malo slobodnog prostora. Temi je izbacila glavu kroz prozor i mi se poljubismo. Zatim se otkinula od ivičnjaka i do ćoška je već išla 70 na sat. Rasturala je kočnice i Kamaro se ljuljao gore-dole, gore-dole. Vratio sam se unutra. Legao sam u krevet i mislio o njenoj kosi. Nikada nisam poznavao pravu riđokosu. Živa vatra. Kao munja s neba, pomislih. Njeno lice nekako nije više izgledalo tako grubo...